Омбудсман (или како се у новије време употребљава израз: „омбудсперсон“) је особа или институција која се бави заштитом права грађана, односно заштитом и унапређењем људских, грађанских и мањинских права. Институција је доста заступљена у свету и постоје разни називи за ову институцију, који осим назива омбудсман користе и друге називе које карактеришу појмови као што су „повереник“ „бранилац“, „заштитник“ и други.
Омбудсмана бира скупштина и он контролише извршну власт, односно органе управе и јавне институције. Oсим носилаца политичке власти (парламент, председник и влада) Омбудсман такође не контролише ни судове. У појединим земљама у овоме има одређених одступања. Поред поступања по појединачним обраћањима појединаца и правних лица, омбудсман често делује и на плану унапређења правног оквира и праксе везано за остваривање заштите права и унапређења истих. Значајна је и могућност која постоји у једном броју ових институција да поред законитости и правилности контролише и целисходност поступања органа јавне власти.
За рад институције омбудсмана је од посебног значаја њена независност и самосталност, а oна се огледа у томе да га бира највиши орган власти коме је и једино одговоран за свој рад и где се независност и самосталност штите посебним одредбама устава и закона. Ова институција се стално унапређује мада има примера у појединим државама да се њен значај покушава умањити.
ИНСТИТУЦИЈА ОМБУДСМАНА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
Први Омбудсман у Републици Србији почео је са радом у општини Бачка Топола 1. априла 2003. Народна Скупштина Републике Србије је још 14. фебруара 2002. донела Закон о локалној самоуправи (,,Службени гласник РС” бр.9/02). У наведеном Закону чланом 126 дато је овлашћење јединицама локалне самоуправе (општине и градови) да се установи грађански бранилац (омбудсман) као независтан и самосталан орган.
На истој седници Скупштине општине, на предлог председника Скупштине општине Баби Атиле за Грађанског браниоца постављен је Черник Денеш, дипломирани правник из Бачке Тополе на мандатни период од пет година почев од 2003. Сходно наведеном, а према расположивим подацима, то је био први омбудсман који је почео са радом у тадашњој државној заједници Србија и Црна Гора, узимајући у обзир обе државе чланице и све нивое власти. Уједно наводимо да су одређене иницијативе за установљење ове институције даване и раније (нпр: посланик Шандор Егереши из Бачке Тополе још почетком деведесетих давао је иницијативе овог типа у парламену). Поред тога треба напоменути да је својеврсна институција овог типа у нашем друштву постојала и раније и то као Друштвени правобранилац самоуправљања, али је ипак имала другачији карактер, примерен тадашњем друштвеном уређењу социјалистичког самоуправљања. Треба навести да су тих година биле интензивне активности у вези са оснивањем тзв. ,,контролно надзорних институција”.
На републичком нивоу Народна скупштина Републике Србије донела је на седници 2005. Закон о заштитнику грађана којим је установљен Заштитник грађана као независан државни орган који штити права грађана, контролише рад органа државне управе, органа надлежног за правну заштиту имовинских права и интерса Републике Србије као и других органа и организација и предузећа и установа којима су поверена јавна овлашћења и стара се о заштити и унапређењу људских слобода и права.
Надаље, Скупштина Аутономне Покрајине Војводине је на седници 2002. донела Одлуку о Покрајинском омбудсману која је објављена у Службеном листу Аутономне Покрајине Војводине број 23/2002. Наведеном Одлуком установљен је Покрајински омбудсман као независтан и самосталан орган који се стара о заштити и унапређењу људских права и слобода сваког лица, зајемчених Уставом и важећим прописима и штити људска права и слободе од повреда учињених од стране покрајинске и општинске управе, организација и јавних служби које врше управна и јавна овлашћења а чији је оснивач Покрајина или општина. Такође треба навести да су одлуке о грађанском браниоцу којима се установљава институција локалног омбудсмана донете убрзо у: Лесковцу, Крагујевцу, Зрењанину, Суботици, Сомбору, Шапцу, Раковици и Власотинцу.
Поред наведених аката од посебног значаја са аспекта заштите права грађана је и Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја (,,Службени гласник РС” број:120/04). Законом о здравственој заштити (,,Службени гласник РС” број:101/05) је установљен заштитник пацијентових права, мада треба рећи да због погрешног концепта ова институција није дала видљивије резултате. У сваком случају може се констатовати да је после 2000. наступио период интензивних активности оснивања институција које су се бавиле заштитом права грађана.
Сматрамо посебно значајним чињеницу да је Република Србија једна од ретких земаља у свету у којој се институција омбудсмана оснива на сва три нивоа власти и то државном, регионалном и локалном и сматрамо то посебним квалитетом који немају многе земље са развијенијом демократијом од наше. Посебно желимо да истакнемо да и поред релативно малог броја канцеларија локалних омбудсмана у односу на број јединица локалне самоуправе у Републици Србији, Локални омбудсмани покривају више од једне трећине територије и више од половине становника у Републици Србији, али да и даље треба радити на проширењу мреже локалних омбудсмана и тежити да у свакој јединици локалне самоуправе буде доступан овај вид заштите права грађана било да их јединице локалне самоуправе формирају самостално или заједнички за две или више јединица локалне самоуправе.
Поред тога посебно треба имати у виду да су за поједине области основане посебне институције за заштиту права као што су: Повереник за заштиту равноправности, Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, институције у области здравствене заштите и друго.
УДРУЖЕЊЕ ОМБУДСМАНА СРБИЈЕ
Удружење омбудсмана Србије формално је основано и регистровано као Удружење локалних омбудсмана Србије, а према Одлуци о оснивању Удружења локалних омбудсмаан Србије, која је донета на Оснивачкој скупштини која је одржана 2016. у Београду, у седишту Организације за европску безбедност и сарадњу, Мисија за Србију.
Удружење су основали 16 локалних омбудсмана и заменика, односно Заштитника грађана у јединицама локалне самоуправе (како је тада био званични назив те институције).
Удружење је на основу тога и званично регистровано у Агенцији за привредне регистре Републике Србије и то уписано у Регистар удружења Решењем број: БУ 5984/2016 од 13.06.2016.
Том приликом Удружење је добило Матични број: 28205163 и Порески идентификациони број: 109571504.
Удружење има рачун код Управе за трезор број: 840-26085763-14 и код Комерцијалне банке а.д. Београд број: 205-234287-89.
У Агенцији за привредне регистре писано је да Удружење остварује циљеве: „У области заштите и унапређења људских, грађанских и мањинских права и унапређења институције локалних омбудсмана.“ За седиште Удружења одређена је Бачка Топола, имајући у виду да је први омбудсман у Републици Србији почео са радом у Бачкој Тополи, те такође да би седиште Удружења требало да је ван великих градова и тиме одсликава потребу да се што више приближимо и грађанима у малим срединама.
Удружење је заправо почело да се формира још много раније. Идеја о оснивању Удружења потекла је заправо из два извора. Са једне стране међу самим локалним омбудсманима (овај назив се временом мењао и то почев од назива „грађански бранилац“ преко „ заштитник грађана у јединици локалне самоуправе“ до садашњег „локални омбудсман“), осетила се потреба да се формално организују и удруже како би могли што успешније да сарађују међусобно а такође да се заједнички представе пред надлежним органима и другим институцијама, везано за поједина питања из њихове надлежности, односно везано за њихов статус и услове рада. Са друге стране Организација за европску безбедност и сарадњу, Мисија за Србију у оквиру својих пројеката за унапређење демократије у Републици Србији бавила се унапређењем демократских институција у Републици Србији, где је посебну пажњу посветила и институцији локалних омбудсмана.
У оквиру тих активности 2011. је рађено посебно истраживање које се бавило институцијом локалних омбудсмана, те је објављена и посебна студија под називом: Капацитети и потенцијали институције локалног омбудсмана у Србији (са истраживањем), чији аутори су: проф. др Снежана Ђорђевић, доц. Др. Дејан Миленковић и мр. Драган Вељовић. Овим документом такође је сугерисано да се у циљу унапређења рада ове институције, а тиме и заштите и унапређења права грађана оснује удружење локалних омбудсмана, односно: „Асоцијација заштиника грађана“. Сходно томе већ на заједничком састанку локалних омбудсмана, који је одржан у Зрењанину 2011. дата је иницијатива да се приступи активностима за оснивање удружења, што је резултирало посебним протоколом који је усвојен на састанку у Нишу који је одржан 2012.
Протокол о сарадњи локалних Заштиника грађана у Републици Србији потписали су: Златко Маросиук из Суботице, Александра Грујић из Новог Сада, Милан Туфегџић из Краљева, Драгана Радловачки Грозданов из Зрењанина, Миладин Нешић из Бачке Тополе, Дели Чаба из Бечеја, Србољуб Илић из Смедеревске Паланке, Михајло Игњатовић из Крагујевца, Зорица Рунић из Врачара, Весна Гојковић из Вождовца, Маја Јовановић из Врања, Славица Томовић из Панчева, Светлана Цветковић из Крушевца, Милош Мијаиловић из Шапца и Добрила Здравковић из Ниша. Овај протокол био је основа за почетак рада и деловања Удружења, без обзира на чињеницу да исто није формално регистровано. Удружење је током тог периода имало низ активности као што је организовање Прве међународне конференције омбудсмана, која је одржана 2013. поводом десет година од почетка рада првог омбудсмана у тадашњој државној заједници Србија и Црна Гора.
Конференција је успешно организована и одржана у Бачкој Тополи 2013. под називом: „Значај и улога локалних омбудсмана“. Конференција је организована од стране Удружења локалних омбудсмана Србије уз значајну помоћ Организације за европску безбедност и сарадњу, Мисија за Србију и Општине Бачка Топола. Одељење за демократизацију ОЕБС Мисија за Србију је током целог периода давало значајну подршку раду Удружења и то кроз организовање посебних обука и радионица за локалне омбудсмане, а са друге стране и на плану организовања стручних саветовања и конференција. Због свега наведеног Удружење је на конференцији у Бачкој Тополи 2018. доделило посебне захвалнице представницима ОЕБС, Мисије за Србију, Њ.Е. Амбасадору Андреа Орицио, руководиоцима оделења Јан Луенеберг и Џон Клејтон као и стручној сарадници Маји Мићић, која се најнепосредније ангажовала на овом плану.
Удружење је током целог периода остварило и сарадњу са многим другим институцијама и цивилним организацијама и узело учешћа у активностима на унапређењу нормативног оквира и праксе у питањима која се тичу остваривања и заштите права грађана. Током рада и деловања у Удружењу се осетила потреба да се у Удружењу обједини и прошири активност на сва три нивоа власти у Републици Србији, имајући у виду да се деловање омбудсмана на сва три нивоа власти често прожима и захтева њихову сарадњу и заједничко деловање а посебно имајући у виду заједнички интерес омбудсмана са сва три нивоа власти за унапређење институције и заштите и унапређење људских, грађанских и мањинских права.
Сходно томе на Скупштини Удружења која је одржана у Шапцу 2018. одлучено је да се Удружење локалних омбудсмана Србије прошири у свом деловању и да обједини активности на сва три нивоа власти у Републици Србији и сходно томе да постане Удружење омбудсмана Србије. На Скупштини је усвојен нови Статут којим је уређена нова област деловања у оставривању циљева, делатност, организација и друга питања од значаја за рад Удружења. Удружење је активно кроз рад органа и функционера као и деловање својих чланова од којих поједини имају посебна задужења за поједине области као на пример за медијацију, пројекте, ширење мреже, рад са медијима и друго. Значајне су активности на широј примени медијације где је један део наших чланова ангажован на медијацији, односно посредовању, а уз помоћ Партнера за демократију, односно активни су у Националном удружењу медијатора Србије.
Поред тога значајан је и рад у вези поглавља 23 у приступним преговорима са Европском унијом. За свој рад Удружење доноси посебне планове општег карактера или посебне за поједине области. Један од основних циљева Удружења је да постигнемо да у Републици Србији грађанима у свим јединицама локалне самоуправе буде доступна заштита њихових права кроз институцију локалног омбудсмана, који су у прилици да грађанима пруже адекватну помоћ и у случајевима када се ради о питањима која су у надлежности институција на другим нивоима власти. При томе посебно треба имати у виду да је значајан број грађана који се обраћају локалним омбудсманима чак и елементарно, а често и функционално неписмен што отежава њихову могућност за заштиту права те им је помоћ на локалном нивоу неопходна.