О нама
Удружење омбудсмана Србије
Удружење омбудсмана Србије
О Омбудсману
Шта значи „Омбудсман“?
Омбудсман (или како се у новије време употребљава израз: „омбудсперсон“) је особа или институција која се бави заштитом права грађана, односно заштитом и унапређењем људских, грађанских и мањинских права. Институција је доста заступљена у свету и постоје разни називи за ову институцију, који осим назива омбудсман користе и друге називе које карактеришу појмови као што су „повереник“ „бранилац“, „заштитник“ и други.
„Омбудсмана бира скупштина и он контролише извршну власт, односно органе управе и јавне институције.“
Шта Омбудсман ради?
Омбудсмана бира скупштина локалне самоуправе и он контролише извршну власт, односно органе управе и јавне службе које је основала локална самоуправа. Омбудсман не контролише рад скупштине локалне самоуправе, градоначелника/председника локалне власти и градско/општинско веће. Омбудсман такође не контролише ни судове. У појединим земљама у овоме има одређених одступања. Поред поступања по појединачним обраћањима појединаца и правних лица, омбудсман често делује и на плану унапређења истих. Значајна је и могућност која постоји у једном броју ових институција да поред законитости и правилности контролише и целисходност поступања органа јавне власти.
За рад институције омбудсмана је од посебног значаја њена независност и самосталност, а она се огледа у томе да га бира највиши орган власти коме је и једино одговоран за свој рад и где се независност и самосталност штите посебним одредбама Устава и закона. Ова институција се стално унапређује мада има примера у појединим државама да се њен значај покушава умањити.
ИНСТИТУЦИЈА ОМБУДСМАНА
У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
Први Омбудсман у Републици Србији почео је са радом у општини Бачка Топола 1. априла 2003. године. Народна скупштина Републике Србије је још 14. фебруара 2002. године донела Закон о локалној самоуправи („Службени гласник РС“, бр. 9/02). У наведеном Закону чланом 126 дато је овлашћење јединицама локалне самоуправе (општине и градови) да се установи грађански бранилац (омбудсман) као независан и самосталан орган.
На седници Скупштине општине Бачка Топола, на предлог председника Скупштине општине Баби Атиле за Грађанског браниоца постављен је Черник Денеш, дипломирани правник из Бачке Тополе на мандатни период од пет година почев од 2003. године. Сходно наведеном, а према расположивим подацима, то је био први омбудсман који је почео са радом у тадашњој државној заједници Србија и Црна Гора, узимајући у обзир обе државе чланице и све нивое власти.
Поред тога треба напоменути да је својеврсна институција овог типа у нашем друштву постојала и раније и то као Друштвени правобранилац самоуправљања, али је ипак имала другачији карактер, примерен тадашњем друштвеном уређењу социјалистичког самоуправљања.
На републичком нивоу Народна скупштина Републике Србије донела је 2005. године Закон о заштитнику грађана којим је установљен Заштитник грађана као независан државни орган који штити права грађана, контролише рад органа државне управе, органа надлежног за правну заштиту имовинских права и интереса Републике Србије као и других органа и организација и предузећа и установа којима су поверена јавна овлашћења и стара се о заштити људских слобода и права. Први републички заштитник грађана изабран је 2007. године.
Надаље, Скупштина Аутономне Покрајине Војводине је на седници 2002. године донела Одлуку о Покрајинском омбудсману („Службени лист Аутономне Покрајине Војводина“, бр. 23/2002). Наведеном Одлуком установљен је Покрајински омбудсман као независан и самосталан орган који се стара о заштити и унапређењу људских права и слобода сваког лица, зајемчених Уставом и важећим прописима и штити људска права и слободе од повреда учињених од стране покрајинске и општинске управе, организација и јавних служби које врше управна и јавна овлашћења а чији је оснивач Покрајина или општина. Након тога донете су одлуке о грађанском браниоцу, како се тада звао, у Лесковцу, Крагујевцу, Зрењанину, Суботици, Сомбору, Шапцу, Раковици, Власотинцу, Београду и др.
Поред наведених аката од посебног значаја са аспекта заштите права грађана из тог периода је и Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја („Службени гласник РС“, бр. 120/04). Законом о здравственој заштити („Службени гласник РС“, бр. 101/05) установљен је заштитник пацијентових права. У сваком случају може се констатовати да је после 2000. године наступио период интензивних активности оснивања институција које су се бавиле заштитом права грађана. Нешто касније изабран је и повереник за заштиту равноправности.
Сматрамо посебно значајним чињеницу да је Република Србија једна од ретких земаља у свету у којој се институција омбудсмана оснива на сва три нивоа власти и то државном, покрајинском и локалном и сматрамо то посебним квалитетом који немају многе земље са развијенијом демократијом од наше. Посебно желимо да истакнемо да и поред релативно малог броја канцеларија локалних омбудсмана у односу на број јединица локалне самоуправе у Републици Србији локални омбудсмани покривају више од једне трећине териоторије и више од половине становника у Републици Србији, али да и даље треба радити на проширењу мреже локалних омбудсмана и тежити да у свакој јединици локалне самоуправе буде изабран локални омбудсман или да јединице локалне самоуправе изаберу заједничком омбудсмана за две или више јединица локалне самоуправе.
Основни подаци
Удружење омбудсмана Србије
Удружење омбудсмана Србије формално је основано и регистровано као Удружење локалних омбудсмана Србије Одлуком о оснивању Удружења локалних омбудсмана Србије, на Оснивачкој скупштини која је одржана 2016. године у Београду, у седишту Организације за европску безбедност и сарадњу, Мисија за Србију.
Удружење су основали 16 локалних омбудсмана и заменика, односно заштитника грађана у јединицама локалне самоуправе (како је тада био званични назив те институције).
Подаци о Удружењу
Уписано у Регистар удружења Решењем број: БУ 5984/2016 од 13.06.2016. године.
Пуно име
Удружење омбудсмана Србије
Скраћено име
УОС
Матични Број (МБ):
28205163
Порески идентификациони број (ПИБ)
109571504
Рачуни
Управа за трезор: 840-26085763-14
Комерцијална банка а.д. Београд: 205-234287-89
У члану 2. Статута Удружења пише да је „Удружење невладино и непрофитно удружење и основано ради остваривања циљева у области заштите и унапређења људских, грађанских и мањинских права и унапређења институције омбудсмана“.
За прво седиште Удружења одређена је Бачка Топола, имајући у виду да је први омбудсман у Републици Србији почео са радом у Бачкој Тополи. Од 2024. године седиште Удружења је у Београду у просторијама Омбудсмана града Београда.
Удружење је заправо почело да се формира још много раније. Идеја о оснивању Удружења потекла је заправо из два извора.Са једне стране међу самим локалним омбудсманима (овај назив се временом мењао и то почев од назива „грађански бранилац“ преко „заштитник грађана у јединици локалне самоуправе“ до садашњег „локални омбудсман“), осетила се потреба да се формално организују и удруже како би могли што успешније да сарађују међусобно а такође да се заједнички представе пред надлежним органима и другим институцијама, везано за поједина питања из њихове надлежности, односно везано за њихов статус и услове рада. Са друге стране Организација за европску безбедност и сарадњу, Мисија за Србију у оквиру својих пројеката за унапређење демократије у Републици Србији бавила се унапређењем демократских институција у Републици Србији, где је посебну пажњу посветила и институцији локалних омбудсмана.
У оквиру тих активности 2011. године је рађено посебно истраживање које се бавило институцијом локалних омбудсмана, те је објављена и посебна студија под називом Капацитети и потенцијали институције локалног омбудсмана у Србији (са истраживањем), чији аутори су: проф. др Снежана Ђорђевић, доц. др Дејан Миленковић и мр. Драган Вељковић. Овим документом такође је сугерисано да се у циљу унапређења рада ове институције, а тиме и заштите и унапређења права грађана оснује удружење локалних омбудсмана, односно „Асоцијација заштитника грађана“. Сходно томе већ на заједничком састанку локалних омбудсмана, који је одржан у Зрењанину 2011. године дата је иницијатива да се приступи активностима за оснивање удружења, што је резултирало посебним протоколом који је усвојен на састанку у Нишу који је одржан 2012. године.
Протокол о сарадњи локалних заштитника грађана у Републици Србији потписали су: Златко Маросиук из Суботице, Александра Грујић из Новог Сада, Милан Туфегџић из Краљева, Драгана Радловачки Грозданов из Зрењанина, Миладин Нешић из Бачке Тополе, Дели Чаба из Бечеја, Србољуб Илић из Смедеревске Паланке, Михајло Игњатовић из Крагујевца, Зорица Рунић из Врачара, Весна Гојковић из Вождовца, Маја Јовановић из Врања, Славица Томовић из Панчева, Светлана Цветковић из Крушевца, Милош Мијаиловић из Шапца и Добрила Здравковић из Ниша. Овај протокол био је основа за почетак рада и деловања Удружења, без обзира на чињеницу да исто није формално регистровано. Удружење је током тог периода имало низ активности као што је организовање Прве међународне конференције омбудсмана, која је одржана 2013. године поводом десет година од почетка рада првог омбудсмана у тадашњој државној заједници Србија и Црна Гора. Конференција је успешно организована и одржана у Бачкој Тополи 2013. године под називом „Значај и улога локалних омбудсмана“. Конференција је организована од стране Удружења локалних омбудсмана Србије уз значајну помоћ Организације за европску безбедност и сарадњу, Мисија за Србију и Општине Бачка Топола. Одељење за демократизацију ОЕБС Мисија за Србију је током целог периода давало значајну подршку раду Удружења и то кроз организовање посебних обука и радионица за локалне омбудсмане, а са друге стране и на плану организовања стручних саветовања и конференција. Због свега наведеног Удружење је на конференцији у Бачкој Тополи 2018. године доделило посебне захвалнице представницима ОЕБС, Мисија за Србију, Њ.Е. Амбасадору Андреа Орицио, руководиоцима одељења Јан Луенеберг и Џон Клејтон као и стручној сарадници Маји Мићић, која се најнепосредније ангажовала на овом плану.
Удружење је током целог периода остварило и сарадњу са многим другим институцијама и цивилним организацијама и узело учешћа у активностима на унапређењу нормативног оквира и праксе у питањима која се тичу остваривања и заштите права грађана. Током рада и деловања у Удружењу се осетила потреба да се у Удружењу обједини и прошири активност на сва три нивоа власти у Републици Србији, имајући у виду да се деловање омбудсмана на сва три нивоа власти често прожима и захтева њихову сарадњу и заједничко деловање а посебно имајући у виду заједнички интерес омбудсмана са сва три нивоа власти за унапређење институције и заштите и унапређење људских, грађанских и мањинских права.
Сходно томе на Скупштини Удружења која је одржана у Шапцу 2018. године одлучено је да се Удружење локалних омбудсмана Србије прошири у свом деловању и да обједини активности на сва три нивоа власти у Републици Србији и сходно томе да постане Удружење омбудсмана Србије.